Osnove u reciklaži

 

Papir

Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka.

Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.

Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).

Takođe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode.

Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.

Staklo

Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala.

Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji.

Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.

Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije.

Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.

Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.

Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)

Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke,kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.

Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.

U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.


 

 

Plastika


Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan deo istorije naše Planete nestaje.

Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo zagađivanje vazduha.

Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.
 

 
 
Da li se iz Vaše ulice redovno odnosi smeće?
 
Izveštaj R.J. Dimničar za 01.09.2010

Diminičarske usluge

 

U R.J.Dimničar  primljen je 41 poziv. Dimničari su čistili dimnjake pokrivajući 11 reona u gradu i prigradskim naseljima.

Kada su u pitanju dnevne aktivnosti, zakazano je mehaničko čišćenje kotla u Pošti 8 - Dragiše Cvetkovića.

Dana 03.09.2010. dimničari će čistiti i paliti dimnjake u stambenim zgradama u sledećim ulicama:

 

- Žrtava Fašizma 9,11,23,25 i 27

- Čarnojevićeva 11,13,15,17,19,21 i 23

- Katićeva 3/1,3/2 i 13

- Hilandarska 6 i 12

- Rasadnik 3,7,9,11 i 15

- Nova Železnička kolonija 3,7,11,13 i 15

- Trg Učitelj Tase 1,3 i 5

- Rajićeva 12

- Prijezdina 9

 

 

 

 

 
 
Izveštaj R.J. Dimničar za 31.08.2010

Diminičarske usluge

 

U R.J.Dimničar  primljeno je 30 poziva. Dimničari su čistili dimnjake pokrivajući 6 reona u gradu i prigradskim naseljima.

Kada su u pitanju dnevne aktivnosti, zakazano je mehaničko čišćenje kotla u Pošti - Auto garaža.

 

Dana 02.09.2010. dimničari će čistiti i paliti dimnjake u stambenim zgradama u sledećim ulicama:

 

- Žrtava Fašizma 2,3,5 i 7

- Branka Radičevića 5

- Jovana Babunskog 13

- Čarnojevićeva 7,9 i 11

- Mokranjčeva 22,50,62,63,51,35 i 27

- Hajduk Veljkova 18,49,37 i 35

- Obilićev venac 75,77 i 79

- Momčila Popovića 4

- Stojana Novakovića 11,13

- Stara Železnička kolonija 7,8,9,10,12 i14

 

 

 
 
Izveštaj R.J. Dimničar za 30.08.2010

Diminičarske usluge

 

U R.J.Dimničar juče je primljen 21 poziv. Dimničari su čistili dimnjake pokrivajući 7 reona u gradu i prigradskim naseljima.

Kada su u pitanju dnevne aktivnosti, zakazana su dva pregleda dimnjaka u Novoprojektovanoj bb i Filipa Filipovića 26.

Dana 01.09.2010. dimničari će čistiti dimnjake u stambenim zgradama u sledećim ulicama:

 

- Bubanjski Heroji 58, 60 i 62

- Rudnička 10, 14, 18 i 20

- Obrenovićeva 124/1, 124/2, 124/3 i 124/4

- Stara Žel.kolonija 1, 2, 3, 4, 5 i 6

- Barska 3, 4 i 5

- Božidarčeva 33 i 35

- Čairska 22, 24, 26 i 28

- Tome Roksandića 2

 

 
 
Izveštaj R.J. Dimničar za 29.08.2010.

Diminičarske usluge

 

U R.J.Dimničar u petak (27.08.2010.)  primljen je 21 poziv. Dimničari su čistili dimnjake pokrivajući 6 reona u gradu i prigradskim naseljima.

Kada su u pitanju dnevne aktivnosti, zakazano je čišćenje dimnjaka u banji Topilo.
 
Izveštaj R.J. Dimničar za 23.08.201

Diminičarske usluge

 

U R.J.Dimničar  primljeno je 7 poziva. Dimničari su čistili dimnjake pokrivajući 6 reona u gradu i prigradskim naseljima.

 

Kada su u pitanju dnevne aktivnosti , zakazano je mehaničko čišćenje kotla i čišćenje dimnjaka u firmi "MLEKSI" u ul. Mokranjčeva br. 70a.

 

Od 01.09.2010.g. R.J.Dimničar vršiće spaljivanje, čišćenje, vađenje gari i kontrolu dimnjaka u stambenim zgradama.